Naši učitelji nikako da dođu na svoje. Ovi iz Vlade ne šljive ih ni dva posto.

Ne samo da im ne žele povećati plaću nego će im još s plaće i skinuti ako se nastave prešetavati s transparentima.

Misle si- kakvi neradnici, ne zaslužuju ni to što imaju. Odmah 300 kuna manje po danu. Pa nek' štrajkaju.

Kao da se profesorima štrajka. Njima je baš sjajna ta neizvjesnost i nagomilavanje sati koje će trebati nadoknaditi.

Odlično im je i kada ih u marketu zaustavljaju roditelji i pitaju 1001 pitanje- te kad će krenut nastava, te šta misle, te ovo te ono.

Profesori obožavaju da ih se ispituje o takvim stvarima dok su u parkiću s vlastitom djecom.

Evo, tako neki misle. I tako misle naši vladajući.

Oni su širokogrudni kad treba povećat' koeficijente samima sebi.

A bilo bi zgodno da kao kod mnogih firmi koje se bave prodajom- imaju osnovnu plaću, a sve ovo ostalo po zasluzi i učinkovitosti.

To je jako zgodan princip plaćanja za vrijednog djelatnika i još zgodniji za poslodavca neambicioznog djelatnika.

Mimo toga, neki su izračunali da od svih zemalja Europske Unije, a do sada ih već ima popriličan broj, Hrvati najteže dolaze do stana.

Za 100 kvadrata nama treba 15 prosječnih godišnjih plaća.

Naravno, pretpostavljam da nisu računali neke neobične puteve kojima se u Hrvatskoj dolazi do nekretnine. A u tome smo domišljati.

Kada bi radili analizu kreativnosti svih EU zemalja, sigurna sam da bi nam Hrvatska bolje kotirala.